U komšiluku smo posetili umetnika - slikara Sašu Montilja, koji je svoj neobični životni prostor upotpunio akvarijumima.

(web sajt Saše Montilja: www.montiljo.com ,

fan grupa na fejsu: http://en-gb.facebook.com/pages/Montiljo/42951687123?ref=nf ,

gostovanje na Studio b:  http://www.youtube.com/watch?v=dCQ20pKdx0I)

Beleške od ranije prepletene novim slikama

...običan martovski dan, beše dosta posla u to vreme, naravno i stresa, kako to ide obično. Svratio Montiljo u radnju, znam čovek živi blizu, pa da mu pomognem sa prevozom kamenja koje je pokupovao, da ne tegli.
Ulaskom u Montiljove ''odaje'', kreće ova priča i moje interesovanje za slikarstvo.



Iako me je čekalo dosta obaveza, pristajem da ostanem na kafi. Zadržala me atmosfera i ambijent u kome živi i stvara umetnik. U trenutku sam osetio mir, osećaj koji me baš opustio u sekundi i ublažio uobičajenu tenziju i napetost u toku radnog vremena. Odložio sam na sat vremena obaveze, ostavši da se upoznam sa dimenzijom življenja koju dotad nisam poznavao. Ono što mi je već bilo poznato su ovakvi prizori (kompjuter i akvarijum), sve drugo - čist doživljaj.


Mogao sam da imam samo stereotipe, koji su verovatno površno i istiniti, o umetnicima kao nekim tamo čudacima koji imaju svoj svet u koji nisam nikad imao nameru da se petljam. Umetnik ??? Kakvi stereotipi mogu čoveku da padnu na pamet pri pomisli da je neko malo više u svom svetu... čudak u najmanju ruku je prva pomisao.
Uz razgovor, osećaj smirenosti je rastao, ali i svojevrsno uzbuđenje zbog otkrivanja nečeg jako posebnog.



Montiljova kuća je već spolja jako različita od ostalih kuća. Po fasadi, koja povremeno privlači pažnju i novinara, naziralo se da unutra isto tako nije isto kao kod drugih. Zidovi delom išarani, delom obešene slike, na svakom komadu nameštaja je nešto neuobičajeno.

Najjači utisak koji sam mogao da izgovorim je da taj prostor ''ima nešto'', mogao bih reći i da ''diše'' ili ''govori'' sam po sebi.

Venecijaneri na ulazu u spavaću sobu, po kojima je kolekcija raznih lula, sto, krov i postolje jednog od akvarijuma... (eto, konačno pomenuh i akvarijume), iguana povelika...



Najveći akvarijum sa malawi ciklidima, jedan manji koji je u medjuvremenu postao ''akvaskejperski'', po slobodnom osecaju coveka koji bas i ne prati sajtove o akvaristici, jos jedan manji...



Nakon nekog vremena, fasciniran prostorom i vremenom koje sam tu provodio, nekako dodjosmo i do toga da bih voleo jednu sliku od Montilja. Kako tad nisam bio upoznat ni sa jednim aspektom slikarstva, kako bas nikako nisam umeo da razlikujem šta je tu vredno, šta je naivno, šta je ne znam već šta, odlučio sam da dobijem sliku po mojoj želji, na kojoj će se videti neke specifičnosti za koje sam vezan u akvaristici. Nisam siguran da li sam na tu ideju došao videvši iz kataloga jednu njegovu sliku, na kojoj su ''neke tamo pukotine i neki malawi ciklid''.



Montiljo je impresioniran plavim ribama, kojih ima baš medju Malawi ciklidima, jer je valjda plava boja u prirodi retka (kad razmislim šta je u prirodi plavo ili intenzivno plavo???, valjda sam dobro razumeo)



Od početka idejnog rešenja do danas, rodila se još jedna Montiljova slika (slika je na kraju ove teme), koja doduše nema karakteristike onoga što on samovoljno radi, nema filozofije i apstrakcije kojoj je sklon, naravno, bio je sputan mojim željama.

U međuvremenu sam malo zakoračio u taj svet, gledajući razne kataloge i udubljujući se u slike na koje sam počeo da obraćam pažnju. (a slike me ama baš nisu interesovale u nekom dubljem smislu, slika je mogla biti lepa ili ne na prvu loptu).