Borac, ribica na koju niko ne ostaje ravnodušan

Jedna od najpopularnijih vrsta akvarijumskih ribica su svakako Sijamski borci, latinski Betta splendens, a na engleskom govornom području nalazimo ih pod nazivom Bettas, dok ih i naši zapadni susedi zovu Bete. Često ih u akvarističkim prodavnicama možete lako uočiti kao prelepe ribice koje same plivaju u malim posudama. Neki, pak, najbolje opremljeni akvaristički šopovi u Evropi imaju brižljivo konstruisane sisteme za držanje ovih riba, što bi lepo bilo videti i u srpskim radnjama. Izrazito su agresivni i teritorijalni, uglavnom samo prema svojoj vrsti i to u kombinaciji mužjak – mužjak. Bukvalno nećete se ni okrenuti ako ste ih stavili zajedno, a već će doći do okršaja, snažnog širenja peraja, napregnutih škrga i prepoznatljivog stava za borbu. U toj nedozvoljenoj okolnosti za držanje borci pokazuju i svu svoju lepotu. Kako biste ih videli u tom svom najboljem izdanju možete se poslužiti malim trikom, možete držati borce u 2 odvojene providne posude tako da mogui da se gledaju, ali bez fizičkog kontakta, efekat šepurenja je siguran. Mogu se držati sa ženkama i to preporučljivo barem 3-4 ženke na jednog mužjaka, jer u dugom držanju sa jednom ženkom postoji velika mogućnost da ženka strada. Mogu se držati i sa drugim ribama, ali treba izbegavati one koje borac smatra konkurencijom zbog raskošnih peraja ili jarko crvene boje, ali i sa nekim brzim ribama koje mogu napadati njega, poput barbusa.

Čudno je to podneblje.Kao i sijamske mačake ili nadaleko čuvenih sijamski blizanaca, Borci potiču iz Sijama, današnjeg Tajlanda. Mogu se naći i u okolnim državama: Vijetnamu, Laosu i Kambodži.

Niko ne može tačno reći koliko se Borci istorijski dugo drže u zatočeništvu, ali je sigurno da tradicija uzgajanja ovih riba na Tajlandu, tj. Sijamu traje nekoliko vekova. Ljudi su primetili još davno na tom prostoru da su divlje ribe veoma teritorijalne i da napadaju druge ribe koje su im ugrožavale prostor, pa su počeli organizovati tuče ovih riba kao zabavu.

Do 18.veka Borbe boraca bile su veoma popularna zabava u Sijamu, pa su čak i vladari držali ribu gledajući njihove borbe. Sredinom 19. Veka kralj Rama III dao je nekoliko riba iz svoje kolekcije Teodoru Kantoru, danskom lekaru i zoologu. Kantor ih je doneo u Evropu, što predstavlja početak uzgoja i širenja ove vrste na evropskom kontinentu.

Nakon dovođenja ribe u Evropu, Kantor je toj vrsti dao naučni opis i ime. Nekoliko godina kasnije, ihtiolog Čarls Regan shvatio je da je Kantorov odabir imena - Macropodus pugnax - već dodijeljen drugoj dvodihalici (borci kao i makropodusi su dvodihalice, uzimaju vazduh i iz vode i iz vazduha). Početkom 20.veka Regan je dao novi naučni naziv ovoj ribi - Betta splendens (na malajskom jeziku: ikan betah - večna riba i na latinskom splendens -sjajna).

Kao i kod većine drugih riba koje u akvaristici znamo kao jako obojene, izvorne ribe borci obično su sivosmeđe ili zelenkaste boje, ali mogu intenzivirati boje kao signale agresije ili kao čin udvaranja. Nakon uvođenja ribe na zapad, evropski i američki odgajivači selekcijom su došli do mnogih boja koje se danas mogu sresti. Samo u Akvarijum Centru smo dosad dobijali bukvalno sve moguće boje i njihove kombinacije koje se mogu zamisliti.

Kao adaptivnu funkciju, s obzirom na mirne vode bez mnogo kiseonika odakle potiču, Borci su razvili labirintni organ (otud izraz na koji možete naleteti – labirintkinje za ribe dvodihalice) koji im omogućuje udisanje vazduha iznad površine vode.

Za vreme sušne sezone u svom prirodnom staništu, ribice Borci se mogu snaći u koritima isušenih potoka i bara povlačeći se u šupljine s malo vode ili čak zakopavajući se u muljevitom koritu.

Ovo je odgovor na povremeno opravdano pitanje nekog kupca u radnji: Zar vam nije žao da ih držite u tako malim posudama. Oni su potpuno prirodno naviknuti na to barem neko kraće vreme. Iako se trudimo da svim ribama obezbedimo što više prostora, male posude sa redovnim menjanjem vode I dobrom hranom (larve komaraca, sušene I zamrznute + tetra diskus) ne predstavlju ambijent u kome riba borac pokazuje jasne znake protivljenja na kratko vreme. Dobra okolnost je da je po pravilu prodaja ovih ribica brza, da se ne zadržavaju puno u radnji I da ipak dobiju veći prostor kod hobiste, što je svakako bolja varijanta od trajnog držanja u malim posudama o čemu govori sledeći pasus.

U periodu sušne sezone i nepovoljnih uslova povlačenje u te male džepove vlage očajnički je potez borca, pa ljudi pogrešno tumače da se Bette mogu držati u malim akvarijumima ili još gore u kombinaciji sa zlatnim ribicama u malom prostoru. Najveća opsanost od držanja u malim posudama bez filtera je ta što se veoma brzo nakupi otpad koji postaje fatalan za ove ribe pogotovo ako se zaboravi na češće menjanje vode. Obezbedite barem 4 litara vode ako držite jednog borca u posudi.

Mužjaci Borca prave gnezdo od mehurića iznad vodene površine i "pljuju" mehurić obložen sluzi. To će raditi satima dok ne naprave gnezdo. Potom mužjak raširi škrge i raširi peraje kako bi privukao obližnju ženku koja doplivava do gnezda. Nakon što se malo poguraju, sa izglednim šansama da neko ostane bez komada krljušti, otpočinje mrest boraca . Mužjak se omota oko ženke i oni istovremeno ispuštaju spermu i jajašca u vodu, nakon čega mužjak postavlja usta da uzme oplođena jajašca i odloži ih u gnezdo. Za to vreme ženka će možda pokušati da pojede jaja, pa će je mužjak odbiti i nakon što se sva jaja postavi u gnezdo - oterati od gnezda. Ovaj zanimljiv čin je svakako motiv zbog kog se hobisti odlučuju da im prvi mrest bude – mrest boraca.

Jednom kad jaja dospeju u gezdo i ženka bude oterana, mužjaci čuvaju jaja i brinu se o njima, boreći se protiv svega što se previše približi. Jaja se izlegnu nakon jednog do dva dana, a mladj napušta gnezdo i 2-3 dana nakon toga proplivavaju. Jednom kad mališani dovoljno samostalno plivaju, mužjak Borca i njegova deca se odvajaju, svako na svoju stranu.

Treba naglasiti da i pored toga što se borci pripitomljavaju na život i u klimatski pogodnim područjima van Tajlanda, populacija ovih ribica opada u svom izvornom području, a Međunarodna organizacija za zaštitu prirode označila je ovu vrstu kao ranjivu.

Osim raznoraznih boja, selekcijom su dobijene i razne forme ovih riba u smislu različitosti peraja.Najčešći tip je Veil Tail, popularan je "model" Crown Tail koji ima reckave, odvojene vrhove na perajama, dok repovi Half-Moon boraca imaju imaju ravne rubove u obliku polumeseca, rašireni su pod uglom od 180 stepeni (polovina kruga ili polovina meseca). Poznati su i varijeteti Rep ruže kome se repovi prekrivaju i preklapaju kao što to čine lattice ruže, a tu su i Delta, Super Delta, Double Tail i nekolicina drugih.

Za kraj teksta jedna zanimljivost, vezana za tzv. Mramornog borca, koji potiče iz jednog američkog zatvora u kom je osuđenik u svojoj ćeliji uzgajao borce u teglama od kikiriki putera. On je bio toliko uspešan u tome, da je proizveo ribe sa crno-belim tufnama i kasnije ih slao van zidina zatvora odgajivačima, koji su daljim mrestom održavali dobijenu liniju i neretko dobijali još poneku zanimljivu kombinaciju boja.